8 stvari koje se događaju našem telu nakon prazničnih prejedanja

Znamo da sa dolaskom zime dolazi sezona juriša na gomile hrane bogate šećerom i mastima u znatno većoj meri nego što je naš organizam navikao. U ovom članku otkrićemo vam kako naš organizam reaguje na ovu promenu.

Zapamtite: ravnoteža je ključ zdravog života – jedan obilan obrok vas neće povrediti! Ali, pre nego što navalite na hranu, evo šta se događa tokom i posle perioda prejedanja. Mnogi od ovih simptoma postajaće ređi, što su češća prejedanja, i obrnuto: teže ćete ih podnositi ako vaš način života pokušavate uskladiti sa zdravim navikama.

1. Stomak se rasteže

Stomak je elastičan, baš kao i helanke! Tačna veličina varira od čoveka do čoveka, ali, otprilike, u njega može stati 1 litar. Tokom prejedanja, stomak se može toliko rastegnuti da u njega može stati i do 4 litre! Ali, kako smo rekli, stomak je elastičan, pa se brzo može vratiti u prethodno stanje. Ovo ne znači da se možete opustiti: ukoliko se redovno prejedate stomak se može permanentno raširiti. Samim tim, svaki sledeći put biće vam potrebno više hrane da se osećate sitim. Tako ulazite u opasno vrzino kolo prejedanja.

Stvari se dodatno pogoršavaju ukoliko uz večeru pijete gazirani sok ili pivo. Gasovi koji se nalaze u ovim pićima dodatno pune stomak vazduhom. Gazirane napitke držite na minimumu. Umesto njih pijte čaj od đumbira.

2. Problemi sa stomačnim tkivom

Zapravo radi se o spletu živaca koji se nalazi na početku stomaka, a čija je uloga da komunicira sa mozgom, na osnovu čega dobijate osećaj da ste siti ili ne. Ovaj splet živaca „pita“ mozak da li je telo nahranjeno i sito. U roku od 20 minuta mozak odgovara da ste siti. Ali, ukoliko se prejedate, riskirate da dugoročno poremetite rad ove funkcije, otežavajući na taj način mozgu da prepozna stanje sitosti organizma.

3. Mozak reaguje kao u slučajevima ovisnosti

Veoma ukusna hrana, nećete verovati, može imati zanimljiv, ali i veoma opasan uticaj na mozak. Preterana konzumacija ove veoma ukusne hrane u sistemu nagrađivanja, u mozgu, može poslužiti kao okidač kakav se javlja kod razvijenih ovisnosti. Tako da, ako se pitate je li šećer droga, evo vam odgovora.

Kada se hranite pravilno imaćete normalan, to jest, umeren osećaj gladi u trenucima kada je vašem organizmu potrebna hrana. To je zato jer se nivo hormona koji se naziva grelin povećava prije obroka, i stimuliše apetit. Nivo ovog hormona se ponovo smanjuje, nakon unosa hrane. Međutim, situacija je drugačija kada je prejedanje u pitanju.

Prilikom prevelikog unosa hrane bogate šećerom i mastima, nivo grelina se ne smanjuje, čak ni nakon obroka. To znači da se ne osećate sitim i vaš mozak ne zna kad da stane.

Takođe, osećaj zavisnosti se razvija zahvaljujući oslobađanju dopamina. Ostajući i nakon obroka na veoma visokom nivou, grelin aktivira oslobađanje dopamina. Vi počinjete da žudite za ovim namirnicama, jer, zahvaljujući oslobađanju dopamina, prilikom unosa ovih namirnica, osećate se veoma dobro. Što više jedete, sve ste gladniji.

4. Hormoni se oslobađaju, masti se skladište

Dok grelin podstiče apetit, drugi hormoni ga sputavaju, ali dok se to zaista dogodi, može proći i do 20 minuta, tako da, ukoliko brzo jedete, možete se dobrano prejesti pre nego što mozak pošalje poruku organizmu da ste siti. Leptin je hormon koji „govori“ mozgu sa koliko energije organizam trenutno raspolaže i koliko mu je hrane potrebno, i zadužen je za to da mozgu prosledi poruku da „uspori“ sa unosom hrane.

Budući da prilikom prejedanja unosite više hrane, nego što je organizmu potrebno, metabolizam radi „prekovremeno“ kako bi uspio sve to svariti, te hrana koju unosite biva uskladištena kao mast, umesto potrošena u vidu energije.

5. „Divljanje“ nivoa šećera u krvi

Kada se prejedate, pankreas proizvodi viškove insulina kako bi organizam uspeo svariti šećer iz ugljenih hidrata i ukloniti ga iz krvi. I tu proces ne staje: organizam će nastaviti proizvoditi insulin sve dotle dok mozak ne „uvidi“ da su nivoi šećera u vašoj krvi normalni. Ali hormoni ne deluju tako brzo. Dok mozak primi informaciju da je nivo šećera normalan, šećer će se verovatno sniziti. Otud osećanja umora, pospanosti, pa i depresivno raspoloženja.

Sve ovo utiče na to da i dalje želimo jesti, i to baš one namirnice bogate ugljenim hidratima. Zato se nakon svakog obroka preporučuje šetnja od minimum 20 minuta.

6. Gorušica

Organizam proizvodi hlorovodoničnu kiselinu koju koristi prilikom razgrađivanja hrane. Više hrane – više hlorovodonične kiseline, koja, potom iritira unutrašnjost želuca. Otud osjećaj „vatre“ u stomaku, neugoda, podrigivanje. Kašičica sode bikarbone razređene sa čašom vode trebala bi rešiti problem.

7. Bioritam je poremećen

Takozvani bio ritam, to jest, navike u hranjenju i spavanju, u slučaju redovnih prejedanja bivaju poremećini. Nemojte se čuditi kada se probudite gladni u pola noći, pa i sutra ujutro. Jednostavno, „sat“ koji vam govori kada vam je potrebno sna, a kada hrane, je poremećen.

Nemiran san vodi lošem raspoloženju, loše raspoloženje prejedanju, koje opet vodi do lošeg sna i kruženje ne prestaje.

8. Osećate se iscrpljeno

Sve ovo pogađa parasimpatički nervni sistem. Krv se skuplja u tankom crevu kako bi pomogla u varenju hrane. Ovo dovodi vaš organizam u stanje letargije, što vas, uz rast nivoa insulina u krvi, „zakucava“ za kauč.