Vrste, simptomi i lečenje poremećaja u ishrani

Poslednjih par decenija moda nam nameće ideale lepote koje je vrlo teško postići. Na naslovnicama časopisa svaki dan gledamo savršeno građene devojke kojima su višak kilograma  i stroga dijeta, navodno, nepoznanica. Težnja da se postigne taj ideal lepote u značajnom broju slučajeva dovodi do poremećaja u ishrani.

A da li ste znali da poremećaji u ishrani imaju najveću stopu smrtnosti među mentalnim oboljenjima?

Ovi poremećaji su najčešće uzrokovani zajedničkim delovanjem psiholoških, društvenih i bioloških faktora. Prvi simptomi uglavnom se javljaju u adolescentskoj dobi, a studije pokazuju da jedna od 150 devojčica i jedan od 1000 dečaka boluje od nekog poremećaja u ishrani.

Da bi se bolje razumela kompleksnost ovakvih zdravstvenih problema potrebno je shvatiti razliku među različitim oblicima poremećaja u prehrani. Opšta podela je na: anoreksiju, bulimiju, ortoreksiju i tzv. BED (Binge eating disorder).

Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza ili izgladanjavanje nastaje kao posledica strogih dijeta i to kod emocionalno osetljivijih osoba. Proces mršavljenja kreće iz želje da se izgleda lepše i privlačnije, a nastavlja se gubitkom želje da se zadrži bilo kakav oblik ženstvenosti. Osobe koje boluju od anoreksije izgledaju mršavo, ali su ipak uverene da su gojazne. Boje se da se debljaju, a hrana postaje opsesija.

Problem s anoreksijom počinje u pubertetu i to u uzrastu od 15 godina, ređe u ranom detinjstvu ili u odraslom dobu. Karakteriše je smanjenje obroka ili odbijanje hrane, učestalo iscrpljujuće vežbanje i konzumacija tableta za mršavljenje. Kao posledice javljaju se nagli pad telesne težine praćen slabošću, suva koža, lomljiva kosa, snižen krvni pritisak, drastične promene u krvnoj slici, izmenjena funkcija jajnika, izostanak menstruacije. Prati je depresija, ignorisanje umora i gladi, neprijateljski odnos prema sebi i svetu, te strah od telesnog i emocionalnog zbližavanja.

Anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve druge mentalne probleme, ali ako se na vreme otkrije može se postepeno izlečiti. Uprkos tome, oboleli se uglavnom opiru tretmanima, uveravajući okolinu da se dobro osećaju te da će početi normalno da jedu.

Bulimija nervoza

Bulimija nervoza ili tzv „volovska glad“ se manifestuje čestim epizodama prejedanja praćenih izazvanim povraćanjem, neretko uz snažan osećaj krivice i stida. Rezultat toga je sve veća briga o težini, prejedanje, povraćanje, neredovni ciklusi, umor, osećaj griže savesti, zavisnost od laksativa i pilula za mršavljenje.

Osoba koja boluje od ovog oblika poremećaja u prehrani jede veće količine visokokalorične hrane, u tajnosti, nakon čega nastupa osjećaj krivice i potreba da se hrana izbaci povraćanjem ili korištenjem laksativa. Bulimija, poput anoreksije, javlja se tokom adolestencije, s tim da oboleli svoj problem mogu da kriju godinema jer vrlo često svoju kilažu zadržavaju bez obzira na prejedanje i povraćanje. Posledice su neispavanost, loša koncentracija, depresija, gubitak interesovanja za ljude, te umor, opstipacije, krhkost kostiju i oštećenja jetre.

BED (Binge eating disorder)

BED (Binge eating disorder) je poremećaj sličan bulimiji koje se javlja u vidu epizoda opsesivnog prejedanja. Osoba koja boluje od ovog poremećaja jede abnormalne količine hrane, a nakon prejedanjanja oseća ogroman sram. Oboleli uzima veće količine hrane nego što bi većina ljudi u sličnom vremenskom periodu mogla da pojede, oseća da ne može da prestane da jede ili da ne može da kontroliše šta i kako jede.

Ortoreksija nervoza

Ortoreksija nervoza je relativno skoro uočen poremećaj u ishrani koji se najjednostavnije može objasniti kao „nezdrava opsesija zdravom hranom“. Karakteriše ga usmerenost isključivo na tzv „čistu, ispravnu“ hranu prije nego na samu količinu hrane koja se uzima. Sve češće se ljudi odlučuju da izbace skoro čitave grupe namirnica iz ishrane verujući da je to jedini način da budu zdravi.

Postoji mnogo različitih mišljenja da li je ortoreksija poremećaj ili ne. Ovo oboljenje nije na listi priručnika za dijagnostiku koje psiholozi i psihijatri danas koriste da bi otkrili neke poremećaje, iako oboleli izražavaju posebno patološko ponašanje koje uključuje i snažnu motivaciju za osećaj perfekcije i čistoće.

Lečenje poremećaja u ishrani

Lečenje poremećaja u ishrani podrazumijeva promenu ponašanja, psihoterapiju, porodičnu ili grupnu terapiju, a u nekim slučajevima i lekove. U proces su uključeni psiholog, psihoterapeut, nutricionist, te prijatelji i porodica obolelog. Cilj lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno reagovanje na osećaj gladi i sitosti i ispoljavanje emocija. Hospitalizacija je obavezna kod osoba koje su izgubile 25% ili više svoje telesne težine.

Činjenice: Anoreksija ili bulimija nisu stil života; spadaju i u fizičke i mentalne bolesti; ne treba iz uzimati „zdravo za gotovo“; prejedanje je simptom ali ne i uzrok problema; kultura kojoj pripadamo ima uticaj na rasprostranjenost poremećaja u ishrani, ljudi koji pate od ovih poremećaja trebaju pomoć.