Sve što biste trebali znati o netoleranciji na laktozu

Netolerancija na laktozu najjednostavnije se definiše kao nemogućnost organizma da preradi mlečni šećer.  Laktoza je prirodni šećer koji se nalazi u mleku, jogurtu i drugim mlečnim proizvodima.

Tokom varenja u tankom crevu se raščlanjuje na glukozu i galaktozu. Netolerancija se javlja kada u tijelu ne postoji dovoljno enzima laktaze da bi razbio mlečni šećer. Tom prilikom dio laktoze nesvaren prođe u debelo crevo gdje je bakterije razbiju i stvaraju mlečnu kiselinu i ugljen dioksid. To izaziva mučninu, nadimanje, grčeve, gasove, dijareju ili povraćanje. Ovi simptomi javljaju se 30 minuta do dva sata nakon konzumacije mleka ili mlečnih proizvoda

Stručnjaci razlikuju tri vrste netolerancije na laktozu: urođenu (javlja se odmah po rođenju), stečenu (nastaje tokom života kada ćelije sistema za varenje ne stvaraju dovoljnu količinu enzima laktaze) i sekundarnu (nastaje kao posledica prolaznog nedostatka laktaze zbog oštećenja sluzokože tankog creva).

Vrlo mali broj dece se rodi s intolerancijom na laktozu, a prvi simptomi pojave se u prvih par nedelja života novorođenčeta. Netolerancija se može javiti tokom odrastanja, a problemi se mogu pojačavati tokom života.

Ipak, nije svaki bol u stomaku i dijareja znak netolerancije na laktozu. Da biste otkrili da li je mleko uzročnik tegoba pokušajte potpuno da ga izbacite iz upotrebe na neko vrijeme, te se posavetujte sa lekarom.

Razlikuje se nekoliko metoda testiranja netolerancije na laktozu: eliminacijska dijeta, krvne pretrage, izdisajni testovi i molekularne metode. Najnovija tehnika kojom se određuje stepen intolerancije na laktozu je PCR test kojim se određuje urođeni manjak enzima laktaze. Ovaj test radi se isključivo na preporuku lekara.

Ako se ispostavi da ne podnosite mlečni šećer, simptome možete da ublažite koristeći mleko sa manjim udelom laktoze i mlečne proizvode poput fermentiranih sireva.

Osim toga, danas za svaki mlečni proizvod postoji adekvatna biljna zamena. U bolje opremljenim pordavnicama pronaći ćete različite vrste zdravog mleka poput sojinog, rižinog ili bademovog koje mogu biti adekvatna zamjena kravljem mleku. Obični kravlji sir možete da zamijenite tofuom, tj. sirom od soje.

Većina osoba podnosi 12 grama laktoze odjednom ili 24 g raspoređenih tokom dana, zato je dobro znati da jedna šoljica mleka sadrži 12 g laktoze, jedna šolja jogurta od pet do 10 g, a pola šolje svežeg sira dva do tri grama laktoze.

Ne postoji lek za netoleranciju na laktozu, ali postoji mnogo načina da ublažite simptome.

Da biste ublažili simptome kombinujte namirnice koje u sebi sadrže laktozu sa onima koje ju ne sadrže. Takođe, poželjno je da pratite vreme, vrstu i količinu namirnica koje unosite. Vremenom većina ljudi koji ne podnose mleko i mlečne proizvode upozna svoje telo dovoljno dobro da bi izbegli neželjene simptome.

Osim toga, ukoliko ne podnosite laktozu trebalo bi da pažljivo čitate natpise na hrani i piću koje konzumirate. Osim mleka, pavlake, sira, jogurta i sladoleda problem može da izazove laktoza u hlebu, pekarskim proizvodima, različitim prelivima za salate, tortama, slatkišima i grickalicama. Dobra vest je da možete jesti čokoladu, ali ipak samo tamnu jer ona ne sadrži mleko.

Iako se ne smatra lekom, enzimi laktaze u vidu dodataka prehrani mogu pomoći da se lakše podnese mliječni šećer u hrani. Mogu biti naročito korisni ako ne znate tačne sastojke obroka koji jedete, na primjer u restoranima.

Mleko je veoma važna namirnica u ishrani jer sadrži mnogo kalcijuma koji je važan za razvoj i kvalitet kostiju, zato, ako ga ne pijete pokušajte da kalcijum nadoknadite jedući što više brokule, kelja, morske ribe, žitarica i badema.