Sve što biste trebali znati o ketogenoj dijeti
Ketogena dijeta ubraja se među najpopularnije moderne metode mršavljenja. Ono što je naročito zanimljivo je da dozvoljava namirnice koje vole istinski gurmani, pa tako možete slobodno da uživate u pljeskavicama, ćevapčićima i sarmi. Dozvoljena je i koja čašića pića. Sladokuscima ipak nije naklonjena jer su slatkiši, kolači i sokovi strogo zabranjeni.
Ketogena dijeta je 20-ih i 30-ih godina korištena kao terapija kod dece oboljele od epilepsije, a danas pojedina istraživanja ukazuju na pozitivan učinak kod lečenja širokog spektra obolenja.
Kako deluje?
Ketogena dijeta funcioniše na principu da svođenjem unosa ugljenih hidrata na minimum i stvaranjem tzv. ketona, tera telo da kao osnovni izvor energije koristi slobodne masne kiseline. Ili jednostavnije – za energiju i normalno funkcionisanje organizma troše se masti, a ne ugljeni hidrati. Ovaj režim ishrane omogućava efikasno trošenje viška masti uz istovremeno očuvanje mišićne mase, što je idealno i za sportiste.
Nutricionisti ističu da ovakav oblik smanjenja telesne težine ne podrazumeva izgladnjavanje, jer poznato je da je osećaj gladi jedan od glavnih razloga zašto većina ljudi vrlo brzo odustaje od dijete.
Štaviše, karakteriše je prilično primamljiv meni. Dozvoljene su sve namirnice čija je baza meso – svinjetina, piletina, teletina, ali i najukusnije mesne prerađevine kao što su sarma, punjene paprike, ćevapi i pljeskavice. Povrće, sir, jaja, riba, a naročito obroci spremljeni na lanenom i maslinovom ulju dio su ovakvog režima ishrane. Dozvoljeno povrće je kupus, karfiol, brokula, te špinat, gljive, masline, paprika, orasi i bademi. Sve to uz preporučeni dnevni unos kalorija – 60% kalorija iz masnoća, 35% proteina i 5% ugljenih hidrata.
Za razliku od toga, stogo je zabranjeno brašno, testenina, voće, mleko, slatkiši i kolači. Sokovi sa povećanim nivoom šećera nisu preporučljivi, a alkohol je dozvoljen u čistom obliku (votka,viski, rum, šljivovica, ali bez mešanja sa nekim drugim zaslađenim pićem).
Svako 14 dana pravi se jedan dan pauze, to podrazumijeva unos veće količine ugljenih hidrata da bi se aktivirali pojedini hormoni neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Tzv. „keto punjenje“ dozvoljava da se u obroku uzima sve što ovakav režim ishrane inače brani.
U zavisnosti od rezultata, tokom vremena postepeno se uvode namirnice s nešto većim udelom ugljenih hidrata, kao što su riža, pasulj, grašak, manje količine hleba ili testenine.
Najbolji učinci keto dijete pokazuju se ukoliko trenirate. Tada mišićna masa koja se povećava dolazi još više do izražaja. Ukoliko ozbiljniji trening nije moguć, za dobre rezultate preporučuje se sat vremena u toku dana brzog hodanja.
Osim što pomaže skidanju sala sa stomaka, ketogena dijeta ima i mnogo ozbiljnije pozitivne strane. Statistika pokazuje da je ovakav režim ishrane odlična preventiva kod bolesti srca i krvnih sudova jer ograničava unos ugljenih hidrata te tako održava nivo glukoze na niskom nivou. Novija istraživanja pokazuju pozitivne efekte kod lečenja glavobolje, neurotraume, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, poremećaja spavanja, autizma i multiple skleroze. Rezultati ovakvih istraživanja još uvek se mogu uzeti s rezervom, ali ostavljaju prostora da se ovom fenomenu ipak posveti veća pažnja.
Nutricionisti upozoravaju da keto dijetu treba da izbjegavaju osobe koje imaju problema s bubrezima, naročito s kamenom u bubregu, oboleli od dijabetesa i bolesti koronarnih arterija. Ne preporučuje se osobama koji boluju od gihta, a naročito trudnicama i dojiljama.
Primena ketogene dijete ne preporučuje se bez prethodne konsultacije s lekarom. Takođe, stručnjaci predlažu praktikovanje dijete samo dok se ne postigne željeni rezultat – npr. gubitak masnog tkiva. Nakon toga pribegava se manje ekstremnoj dijeti kako bi održao željeni nivo mišićne mase.
