U prošlosti su se psihološke traume poistovećivale uglavnom sa onima koje muškarci dožive nakon dolaska sa ratišta. Tokom 60-ih godina prošlog veka aktivisti za prava žena proširili su definiciju traume na fizičko i seksualno zlostavljanje žena i dece. Danas psihološke i emocionalne traume obuhvataju mnogo više.

Emocionalna trauma može nastati usled preživljavanja neke prirodne katastrofe, izloženosti ratu, silovanju, zlostavljanju, teških automobilskih ili avionskih nesreća i sl.

Bez obzira šta je izvor traume odlikuju je tri osnovna elementa: neočekivanost situacije, nespremnost na nju i nemogućnost da se događaj koji ju je izazvao spreči. S obzirom da svaka osoba različito reaguje na različite situacije ne može se unapred odrediti šta bi za koga moglo da bude emocionalno traumatično iskustvo. Zato je bitna razlika između emocionalne traume i stresa. Dok stres poremeti rad nervnog sistema u realativno kratkom vremenskom periodu, u roku od nekoliko dana, trauma traje duže. Nervni sistem se prilikom stresa oporavi nakon nekoliko dana, a tada se vrati u prvobitno stanje ravnoteže. Trauma traje duže i povratak u ravnotežu često je onemogućen jer osoba ostaje „zarobljena“ u događaju koji ju je izazvao. Razlika se najbolje može videti kroz ishod – kakav efekat uznemirujući događaj ima na nastavak života, odnose i funkcionisanje.

Postoje tri vrste simptoma emocionalne traume: fizički, emocionalni i kognitivni. Fizički simptomi su poremećaj u ishrani, spavanju, seksualna disfunkcija ili hronični i neobjašnjiv bol. Emocionalni simptomi su depresija, anksioznost, napadi panike, razdražljivost, ljutitost i prezir. Kognitivni simptomi su tzv. „rupe u pamćenju“, smanjena koncentracija i otežano donošenje odluka.

Posledice emocionalne traume su zloupotreba alkohola i droge, kompulsivni obrasci ponašanja, smodestruktivno ponašanje, stid, očaj, beznađe i slično.

Emocionalna trauma liječi se psihoterapijom, lekovima ili kombinacijom razgovora i lekova. Ponekad je potrebno isprobati različite metode lečenja kako bi se otkrilo koja metoda pojedincu odgovara.

Psihoterapeuti najčeće upotrebljavaju somatsku, EMDP terapiju i kognitivno – bihejvioralnu terapiju.

Evo nekoliko saveta kako se najlakše suočiti sa emocionalnom traumom.

• Nemojte da se izolujete – Osobe koje dožive emocionalnu traumu vrlo često problem pokušavaju da reše izolujući se od drugih ljudi. Izolacija samo pogoršava stanje traume, jer povezivanje s ljudima pomaže da rane zacele.
• Potražite podršku – Kako za svaki problem, pa tako i ovaj važi pravilo „Dve glave su pametnije od jedne“. Osećaj beznađa i očaja ne može tek tako da prođe sam od sebe, a psihoterapeuti ističu podršku porodice i prijatelja kao jedan od najefikasnijih načina borbe protiv depresije i anksioznosti.
• Učestvujte u društvenim događanjima – Iako vam odlazak na dogovoren susret u tom momentu ne prija i ako nemate volje da učestvujete u nečemu, potrudite se da ipak odete jer će pomoći da se osećate bolje.
• Pridružite se grupama podrške – Osobe koje su preživele bilo kakav oblik traume imaju mogućnost da se pridruže grupama za podršku u kojima  su ljudi koji imaju slična iskustva. Razmena iskustava olakšava problem.
• Volontirajte – Pomaganje drugima može biti odličan način da nestane osećaj bespomoćnosti.
• Držite se svakodnevne rutine – Ako ste navikli da ustajete rano i ležete rano, idete na posao biciklom, radite vežbe u određeno vrijeme, držite se toga kako biste pobedili traumu. Zadržavanje navika koje su bile dio vašeg života prije nemilog dođađaja pomoći će i telu i duši da se oporavi od šoka.
• Rešavajte jednu po jednu stvar – Podelite velike zadatke na nekoliko manjih kako biste ih lakše obavili. Uživajte u svemu što ste postigli, iako se možda radi o sitnicama.
• Pronađite „izduvni ventil“ – Radite stvari koje su vas i ranije činile srećnim. Bilo da se radi o čitanju, kuhanju, šetnji s kućnim ljubimcem, radite to što češće kako biste odvratili loše misli.
• Dopustite sebi da osećate to što osećate i kada osećate – Prihvatite to što osećate. I tugovanje je dio procesa izlečenja.
• Vodite računa o svom zdravlju – Samo zdravo tielo je sposobno da se nosi s velikom količinom stresa i da se suoči s posledicama traume. Zato spavajte redovno i dovoljno, izbegavajte alkohol, vežbajte, zdravu hranu, nađite razlog da se nasmejete.