Šest mitova o hrani

Svi mi mislimo da znamo šta je dobro za nas, ali neke od činjenica koje iznosimo u ovom tekstu možda će vas iznenaditi.

Šest mitova o hrani

Hrana i namirnice su tema o kojoj mnogi ljudi imaju svoje mišljenje. Svi moramo da jedemo, tako da svi imamo već formirane stavove o tome šta mislimo da je najbolje jesti. Nešto od toga naučili smo od  roditelja, nešto smo pokupili preko interneta, časopisa ili drugih izvora informacija, a dio toga naučili smo iz razgovora sa drugim ljudima. Sa toliko informacija oko nas, nije iznenađujuće da smo pomalo neodlučni i zbunjeni kada je u pitanju hrana. Evo nekih od najčešćih mitova o hrani.

Možete da jedete voća koliko god želite

Iako je voće izuzetno zdravo zbog relativno visoke koncentracije vlakana, vitamina i minerala, za razliku od većine povrća voće takođe sadrži značajnu količinu kilodžula i moguće je pretjerati sa konzumacijom voća. Prosečna

Čak se i voće mora unositi u umerenim količinama!

voćka sadrži podjednak broj kilodžula kao parče hleba.

U principu, odraslima je potrebno samo dva do tri komada voća dnevno osim ako tokom dana imaju  više od sat vremena fizičke aktivnosti. Takođe, imajte na umu da prerađeno voće, kao što su suvo voće, voćni sokovi, kompot, imaju u suštini još veću koncentraciju energije od svežeg voća, a može da ima i dvostruko veći broj kilodžula. Iz tog razloga, najbolje je konzumirati uvek sveže voće.

Integralni hleb niskog glikemijskog indeksa je dobar kao i beli hleb

Dok su vrste belog hleba niskog glikemijskog indeksa nutritivno zdravije nego običan beli hleb, integralni hleb nudi niz ključnih hranljivih materija, uključujući i cink i vitamin E. Hleb od integralnog brašna, takođe se pokazuje da ima najniži glikemijski indeks.

Možete unositi dobrih masti koliko želite

Iako hrana relativno visoke masnoće, kao što su biljna ulja, koštunjavo voće i avokado, imaju određne koristi po zdravlje kada se konzumiraju u malim količinama, ipak ih nije dobro unositi previše. Odrasloj osobi je potrebno samo kašičicu ulja, 10 do 15 oraha, tunjevine ili lososa da bi se zadovoljile potrebe organizma za zdravim masnoćama u jednom danu. Ako imate problema sa kilogramima, pokušajte preći na maslinovo ulje.

Krompir je loš po zdravlje

Krompir sadrži manje od 400 kilodžula ( pola šoljice kuvanog pirinča ). Krompir je stekao lošu reputaciju nakon što  je ustanovljeno da ima visok glikemijski indeks, što znači da se veoma brzo vari. Ali ako se konzumira sa mesom, piletinom ili ribom, i povrćem , a bez putera, krompir je sasvim u redu.

Orasi sadrže previše masnoće da bi se često jeli

Da, orasi su bogati mastima, ali dobra vest je da sadrže pretežno nezasićene masti, što znači da se u maloj količini oraha može svakodnevno uživati. U stvari, istraživanja su pokazala da i do 30 grama, odnosno 10 do 15 oraha se može dodati ishrani neke osobe, bez ikakvih negativnih posledica po težinu – samo pazite da ne počnete jesti na kilograme ;).

Ako želite da smršate izbegavajte ugljene hidrate

Smanjenje unosa energije – gustih ugljenih hidrata, kao što su velike kriške hleba, pirinča, testenine, torti i keksa, mogu da pomognu gubitak težine. Međutim, nedovoljan unos ugljenih hidrata za duži vremenski period može da izgladni vaše mišiće i uspori metabolizam, pa telo postaje manje efikasno u sagorevanju energije. Ako ste u poslednje vreme smanjili unos ugljenih hidrata, možda je vreme da ga povećate, naročito tokom dana.