Brojanje kalorija: Dobar način mršavljenja ili loša ideja?

Ideja o brojanju kalorija postala je popularna krajem 20. veka, a i danas postoje mnoge kontroverze oko toga koliko je dobra ili ne.

Dok jedni ovakav način borbe s kilogramima smatraju efikasnim, za druge je brojanje kalorija samo izgovor, jer je mnogo lakše brojati kalorije nego stvarno razumeti komplesne efekte hrane na procese u organizmu.

Energija koja nam je potrebna da bismo bili zdravi dolazi iz hrane, a izražava se u kalorijama. Broj kalorija je zapravo pogonsko gorivo koje treba da unesemo u organizam kako bismo mogli normalno da živimo. Ukoliko jedemo više hrane nego što naše telo traži, višak se može skladištiti u mišićima, ali mnogo češće hrana se pretvara u salo.

Razlog zašto ljudi koji broje kalorije ne mršave, može se pronaći u tome što se akcenat stavlja na kvantitet, a ne na kvalitet. Sabiranjem kalorija često se dolazi do pogrešnog izbora namirnica, jer određene namirnice poput badema, indijskog oraščića, orasa ili kikirikija sadrže veliki broj kalorija zbog prirodnih masnoća od kojih se sastoje. Greška je u tome što biramo namirnice koje ne sadrže masnoće, ali ni nemaju nikakvu nutritivnu vrijednost.

Za izračunavanje neophodnog broja kalorija koje možete da unesete kroz hranu koristi se više elemenata – visina, težina, godine, pol, stil života i sl. Jedan od načina da izračunate koliko kalorija možete da unesete u toku dana, jeste da željenu kilažu pomnožite sa 22 ukoliko uopšte niste fizički aktivni, ako povremeno vježbate sa 28,6 , a ako redovno vježbate 30 do 60 minuta tokom dana, težinu množite sa brojem 33. Dobijena vrijednost je količina kalorija koja vam je potrebna.

Mlađe osobe, sportisti te ljudi koji su tokom dana izloženi većem fizičkom naporu treba da povećaju dnevni unos kalorija. Primenjujući zahtevne treninge organizam zahteva i jaču hranu, te češće obroke.

Najviše kalorija u mesu i mesnim prerađevinama ima slanina (605 Kcal u 100 g), mortadela (550 Kcal u 100 g) i parizer salama (523 Kcal u 100 g). Najmanje kalorično je konjsko meso, teletina i meso divlje svinje.

Mada tako ne izgleda i riba spada u kaloričnu hranu. Najviše kalorija ima smuđ (323 Kcal u 100 g), tunjevina u ulju (303 Kcal) i sardina u ulju (240 Kcal u 100 g).

Među mlečnim prerađevinama najkaloričniji su sirevi, i to topljeni sir sa 386 Kcal u 100 g, ementaler sa 383 Kcal, te gauda i gorgonzola sa po 360 Kcal u 100 g.

Iako su zdrave žitarice takođe imaju veliki broj kalorija. Među njima prednjači soja u zrnu sa 427 Kcal u 100 g te zobene pahuljice sa 402 Kcal. Jedna manja porcija testenine s jajima ima oko 390 kalorija.

Voće i povrće ima manje kalorija, ali ako pokušavate da smršate sabiranjem kalorija obratite pažnju koje namirnice koristite. Masline sa 140 Kcal u 100 g, kukuruz i pasulj sa 110 kalorija i  grašak sa 93 Kcal u 100 grama spadaju u najkaloričnije vrste povrća. Peršun i vlasac uopšte nemaju kalorija, krastavci samo 10 u 100 g, a tikvice nešto više – 13 Kcal u 100 grama. Orasi imaju čak 670 kalorija u 100 grama, kikiriki 603, a suvo voće oko 252 kalorije. Najmanje kalorično voće su lubenice, jagode i maline.

Ulje od bundeve, suncokretovo, laneno, maslinovo i repino ulje, te svinjska mast su ubedljivo najnepoželjnije namirnice prilikom sabiranja kalorija. Suncokretovo ulje ih ima 928, a ostala 900 Kcal u 100 grama.

Porodična okupljanja i obroci van kuće mogu otežati život ljudima koji brojanjem kalorija pokušavaju da skinu kilograme. Zato je trening najbolji način da se sagori višak masnoća u organizmu. Osim toga, u borbi s kilogramima pomažu namirnice poput grepfruta, celera, žitarica celog zrna, avokada i brazilskog oraha. Bržem sagorevanju masnoća pomažu i kafa i zeleni čaj, te hrana bogata omega-3 masnim kiselinama.

Dijetu zasnovanu na sabiranju kalorija treba primenjivati oprezno, jer kalorije daju energiju potrebnu za normalno funkcionisanje. Zato je najbolje detaljne instrukcije potražiti kod lekara ili nutricioniste ili jednostavno smanjiti obroke i uvesti što više fizičkih aktivnosti u svakodnevnicu.