Atkinsova dijeta, tzv. “mesna dijeta” – rezultati i kontroverze

Šta je Atkinsova dijeta ?

Čak i bogate namirnice su dozvoljene u okviru kontroverzne ishrane opisane u knjizi doktora Atkinsa “Nova dijetna revolucija, fenomenalnom bestseleru i nekoliko knjiga koje su je slijedile, uključujući knjigu iz 2010. Godine „Nova Atkinsova dijeta za novog tebe“.

Atkinsova dijeta obećava ne samo da ćete izgubiti težinu – a da istovremeno ne gladujete – ishranom zasnovanoj na namirnicama sa niskim nivoo ugljenih hidrata, nego ćete biti na putu poboljšanja zdravlja srca i funkcije pamćenja, kao i druga poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

Dijeta se zasniva na teoriji da ljudi sa prekomernom težinom unose previše ugljenih hidrata. Naša tela koriste masti i ugljene hidrate za stvaranje energije, ali ugljeni hidrati imaju prvenstvo. Drastičnim smanjenjem unosa ugljenih hidrata i unosom više proteina i masti, naša tela prirodno mršaju efikasnijim sagorevanjem uskladištenih telesnih masti.

Iako je nesumnjivo da proklamovani gubitak kilograma – te priče o uspješnim korisnicima dijete – u suštini prodaju knjigu, Centar za komplementarnu medicinu u Njujorku ( koji je osnovao Atkins ) tvrdi da većina ljudi prate Atkinsovu dijete za održavanje težine, dobro zdravlje, i prevenciju bolesti .

Kako Atkinsova dijeta djeluje?

Drastično ograničavanje unosa ugljenih hidrata dovodi telo u stanje ketoze, što znači da ono sagoreva uskladištene masti kao svoje gorivo. Osoba u stanju ketoze dobijaenergije iz ketona, malih fragmenata ugljenika koji su

nastali razbijanjem masnih naslaga. Kada je telo u stanju ketoze, te imaju tendenciju da se osećaju manje gladnima, i na taj način jedu količinski manje nego što bi inače. Međutim, ketoza može da izazove niz neprijatnih efekata ( kao što je dah neobičnog mirisa i zatvor ) kod malog broja ljudi.

Kao rezultat toga, vaše telo se pretvara iz sagorevača ugljenih hidrata – u sagorevača masti. Dakle, umesto da se oslanja na namirnice bogate ugljenim hidratima koje biste obično konzumirali za proizvodnju energije, a ostavljajući svoje masne naslage nedirnute, vaše masne naslage postaju primarni izvor energije. Navodno rezultat je: gubitak težine.

Da biste dobili detaljniju sliku, razmislite šta se dešava kada jedete obroke bogate ugljenim hidratima. Šećer iz ugljenih hidrata brzo ulazi u krvotok. Da bi se sprečio rast nivoa šećera u krvi, telo luči insulin. Insulin omogućava da se višak šećera sa čuva u jetri i mišićima kao glikogen, ali to je količina koju je lako popuniti. Insulin zatim pretvara višak šećera u mast – ono čega se pokušavamo riješiti iz sve snage.

Prema Atkinsovoj teoriji, ako telo nastavi da proizvodi „previše“ insulina –  pokušavajući da se izbori sa „viškom“ šećera – može postati više otporno na insulin i na kraju može da se razvije metabolički poremećaj  – dijabetes. Atkinsov teorija kaže da je ispravan naziv za to „nestabilan nivo šećera u krvi“ budući da nivo šećera u krvi raste a zatim naglo pada.

Kako Atkinsova dijeta kontinuirano djeluje?

Ovaj „prvi korak na putu u nezdravi metabolizam“ vodi „ranoj fazi dijabetesa“. Međutim, telo u stanju ketoze sagoreva višak masti, i na vreme se – prema Atkinsovoj teoriji – vraća normalnom funkcionisanju metabolizma. Iako sve masti u ovoj ishrani mogu privremeno u nekim slučajevima povisiti holesterol, to je obično kratkog daha i, kako dolazi do gubitka težine, ubrzo se snižava i nivo holesterola i triglicerida – u najmanju ruku, tako kaže teorija.

Kod većine ljudi, potrošnja ugljenih hidrata ne smije biti viša od 40 grama dnevno da bi došlo do ovog biohemijskog mehanizma. Iako vežbe nisu striktno naglašene kao dio dijete, Atkinsova teorija smatra da će neki ljudi morati da uvrste i fizičku aktivnost da bi se organizam doveo u stanje ketoze. Takođe, korisnici dijete se pozivaju da dopune ishranu sa vitaminima, jer ih neće dobijati iz izvora kao što su povrće i voće.

Atkinsova dijeta vam omogućava da jedete namirnice koje su mnogi samo sanjali. Tvrdi se da dijeta zaista djeluje čak i ako su vas druge dijete ostavile depresivne i lišene zadovoljstva uspjeha.

Ukratko, Atkinsova dijeta izgleda ovako:

• postavlja nekoliko ograničenja u vezi sa količinom hrane koju jedete, već ozbiljno ograničava vrste hrane dozvoljene na vašem tanjiru: nije dozvoljen rafinisani šećer, mleko, beli pirinač, ili belo brašno,
• omogućava vam da jedete hranu tradicionalno smatra „bogatom“: meso, jaja, sir…
• tvrdi da tokom vremena smanjuje apetit.

Na Atkinsovoj dijeti, jedete skoro čiste proteine i masti. Možete da konzumirate crveno meso, ribu ( uključujući i školjke ), piletinu, i obični sir sir ( ne „dijetni“ sir , sirne namaze, ili surutku ). Možete kuvati sa puterom, jesti majonez , i korisiti maslinovo ulje u salatama.

S druge strane, ugljeni hidrati su ograničeni ( oko 20 grama neto ugljenih hidrata na dan, što znači ugljeni hidrati minus vlakna ) u prve dve nedelje, što znači tri nepune šolje salate ili dve šoljice salate sa dve trećine šolje kuvanog povrća svaki dan .

Ne postoje izuzeci od ovih pravila tokom prve dve nedelje jer potrošnja i tog malog unosa  ugljenih hidrata treba da da početni impuls mršavljenju, to jest da pokrenete biohemijsku aktivnost dijete. Nema brojanja kalorija ( u stvari, možda ćete unositi više kalorija nego što ste to činili ranije ).

Kasnije, unos ugljenih hidrata je povećan u obliku hrane bogate vlaknima, ali i dalje ne jedete rafinisani šećer ( po kafenu kašičicu ili u desertima ), mleko, beli pirinač, beli hleb, beli krompir ili testeninu od belog brašna. Oni ostaju na doživotnoj listi zabranjenih zadovoljstava.

Ishrana dozvoljava dodavanje voća, povrća i hrane od celog zrna posle dvonedeljnog probnog perioda.

Zatim, tokom vremena, tranzicija od mršavljenja do održavanje težine vrši se postepeno povećavanjem unosa ugljenih hidrata sve dok se održava postepeni gubitak težine.

Vežba u svim fazama kao deo zdravog načina života sada je više naglašena nego kada ste se tek upoznali sa Atkinsovom dijetom.

Šta kažu stručnjaci o Atkinsovoj dijeti?

I u SAD i u Evropi, Atkinsova dijeta i dalje predstavlja kontroverzu.

Atkinsov portparol naglašava da broj studija od 2002, uključujući i one koje finansira Američka fondacija za srce te Nacionalni instituta za zdravlje, pokazuju neke prednosti dijete zasnovane na niskom unosu ugljenih hidrata naročito kada su rezultati mršavljenja postignuti sa Atkinsovom dijetom usporede sa rezultatima drugih dijeta.

Međutim, mnogi zdravstveni stručnjaci su i dalje oprezni . Smatra se da je Atkinsova dijeta prihvatljiva opcija ali zahteva više testiranja. Kaže se da Atkinsova dijeta zaista rezultira mršavljenjem.  Ako ste u potrazi za receptom za mršavljenje, da, Atkinsova dijeta djeluje . Ako ste u potrazi za načinom za poboljšanje triglicerida i HDL holesterola, da, i to je jedan od efekata Atkinsove dijete.

Ali, napominju stručnjaci, i dalje postoji zabrinutost za dugoročne efekte ovakvog načina ishrane.

Ta zabrinutost u vezi Atkinsove dijete se odnosi na to da Atkinsova dijeta promoviše bolesti srca. Postoji zabrinutost oko toga da li je to zaista zdrav sistem ishrane koji pomaže sprečavanje srčanih bolesti, moždanog udara i raka. Smatra se, takođe, da postoji opasnost za ljude sa problemima jetre i bubrega, u vezi sa visokom količinom proteina koji predviđa Atkinsova dijeta.

Neke sumnje se odnose na nedovoljan unos ugljenih hidrata. Kaže se da telo treba minimum ugljenih hidrata za efikasno i zdravo funkcionisanje –  oko 150 grama dnevno te da je ispod toga, normalna metabolička aktivnost prekinuta.

Takođe, mozak treba glukozu za efikasno funkcionisanje, a njoj je potrebno dosta vremena da se probije kroz masti i proteine do mozga. Ugljeni hidrati, naročito u obliku povrća, žitarica i voća, efikasnije se pretvaraju u glukozu, a taj proces je nastajao tokom dugog vremenskog perioda. Voće i bobice više odgovaraju obrascu ishrane koji odgovara konstituciji čovjekovog organizma nego unos samo proteina.

Hrana za um

Atkins dijeta se promenila i poboljšala tokom godina te danas promoviše raznovrsnu ishranu, uključujući čiste proteina , povrće, voće , orašasto voće, mahunarke, a u nekim slučajevima , i žitarice i zdrave masti.