Zašto verujemo predskazivačima budućnosti i horoskopima?

Ljudi dovoljno dobro znaju da su tekstovi u stilu „saznajte šta vas očekuje ove godine“ najčešće kreacije novinskih redakcija, a da su predskazivači sreće su jednostavno dobri psiholozi. Zodijački znakovi su se za ovih nekoliko hiljada godina toliko ispomerali, da bi trebalo dosta vremena da se drevni načini predviđanja prilagode sadašnjici. Ali ljudi i dalje veruju u misteriozno i nedokazano.

Nedavno predviđeni a omanuli kraj sveta ponovo nas primorava da se zapitamo zašto ljudi veruju u ove vrste misticizma – predviđanja, hiromantija, horoskopi. U stvari, odgovor na ovo pitanje nije tako težak kao što možda izgleda na prvi pogled.

Advertisement

Godine 1948. , psiholog i nastavnik Bertram Forer sproveo je eksperiment na svojim studentima. Dao im je test ličnosti – navodno kako bi  koristi dobijene rezultate da dobije doblji uvid u ličnost svakog studenta. Međutim, umesto pojedinačnih rezultata on im je svakom ponaosob dao isti nejasan tekst preuzet iz horoskopa. Tekst glasi:

„Potrebna vam je ljubav i divljenje drugih ljudi. Vrlo ste samokritični. Imate mnoge skrivene osobine koje ne koristite u svoju korist. Svoje slabosti ste, uopšte, u stanju da neutrališete.  Iako ste naizgled disciplinovani i samouvereni, često se osećate nesigurno i previše brinete. Ponekad imate ozbiljne sumnje o tome da li ste doneli pravu odluku , i uradili pravu stvar.

Volite raznovrsnost, a ograničenja vam izazivaju frustraciju. Takođe ste ponosni na činjenicu da mislite svojom glavom i ne uzimate mišljenja drugih zdravo za gotovo bez dovoljno dokaza. Svesni ste da biti previše iskren prema drugim ljudima nije mudro. Ponekad ste ekstrovertni, predusretljivi, i društveni, a drugi put, opet, introvertni, rezervisani i oprezni. Neke od vaših aspiracija su prilično nerealne. Jedan od vaših glavnih ciljeva u životu je stabilnost.“

Većina studenata su se složili da je tekst prilično tačno opisao njihov karakter. Možete se uveriti da mnoge rečenice važe i za vas jednostavno zato što je tekst nejasan. Karakteristike ličnosti kreću od introvert do ekstrovertan, samouveren – nesiguran, te uključuju i potrebu za divljenjem, što ima svako, duboko u sebi.

Kada su se studenti složili da je test neverovatno tačan, Forer im je otkrio svoj eksperiment. Po svoj prilici, njegovi učenici su shvatili zašto ne bi trebalo da veruju u nejasne horoskope.

Forer nije ograniči svoj eksperiment na šalu sa studentima. On je klasifikovao principe po kojima se lako može doći do jednako mudre „analize“ kod kuće. Prvo, ispitanik se mora uveriti da se opis odnosi na njega ili nju ili na određenu grupu ljudi kojoj ona ili on pripada ( ovo se odnosi na recimo, lavove u horoskopu, smeđooke, levoruke, i tako dalje ).

 

Neodređenost karakteristika čini ih primenjivim na skoro sve, i ovo čini ispitanika da veruje u validnost rezultata. „Da, ja sam stvarno introvertan, ja sam ponosan na svoju nezavisnost, a ponekad se osećam nesigurno, ali se

I šta kaže kafa?

I šta kaže kafa?

skrivam iza samouverenosti“. Preporučljivo je da ispitanik posmatra onog koji provodi test kao autoritativnu figuru.

Savremeni mediji se uspešno koriste ovim – „to je objavljeno u novinama i zato je istina … „. Opis mora da ima pretežno pozitivne karakteristike. Sa ovih pet principa, „astrološka predviđanja“ i „psihološki portret“ može napraviti i lice koje nema pojma o astrologiji ili psihologiji.

Ova jednostavna istina je ponovo ilustrovana u kasnim 1950-im u eksperimentu jednog američkog psihologa Rossa Stagnera. On je dao menadžerima sektora za ljudske resurse u 68 različitih preduzeća detaljan upitnik na osnovu kojeg je on trebao napraviti njihove psihološke profile, a zatim je napravio jedan lažni opis koristeći fraze iz 13 različitih horoskopa. Stagner je potom zatražio učesnike da pročitaju opise i rekao im da su opisi napravljeni na osnovu psihološkog testa.

Posle svake rečenice učesnici su trebali da se izjasne da li smatraju da je, po njihovom mišljenju, dati opis tačan, te koliko se zaista odnosi na njihov karakter. Psihološki profil mogao je biti ocenjen sledećim ocenama: neverovatno istinit, veoma istinit, negde u sredini, uglavnom pogrešan, i potpuno pogrešan. Više od trećine učesnika ocenilo je  da ih je psihološki portret skiciran vrlo tačno, 40 % –  kao sasvim precizan, a skoro niko od učesnika nije ga ocenio kao potpuno pogrešan. Učesnici su bili menadžeri za ljudske resurse, dakle, ljudi sa iskustvom u proceni ličnih osobina.

VIŠE  Kako da pobijedim depresiju?

Advertisement

Većina učesnika pozitivne izjave smatra tačnim, na primer : „Volite raznovrsnost u životu, određeni stepen promena, a sa suočavanje sa strogim pravilima i ograničenjima stvara vam osećaj dosade“, „Iako imate određene lične slabosti, uglavnom znate kako da se nosite sa njima“. Nasuprot tome, ove dve izjave su smatrane najmanje tačnim u većini slučajeva: „Imate problema u seksualnom životu“, i „Vaša očekivanja su ponekad nerealna“.

Slične studije su se i kasnije ponavljale, a rezultat je bio isti – ljudi su verovali nejasnim pozitivnim frazama. U psihologiji se to naziva Forer efekat ( u čast autora eksperimenta sa studentima ) ili Barnum efekat ( u čast poznatog američkog preduzetnika i vlasnik cirkusa u 19. veku Phineasa Barnuma ). Moto njegovog cirkusa bio je: „Pronaći ćemo nešto za svakoga“.

Barnum i Forer efekt tvrde da su ljudi skloni da prihvate opšte, nejasne i banalne izjave, uglavnom pozitivne (ali ne i potpuno laskave) ako im se kaže da su ove izvedene iz proučavanja određenih faktora te ako su sigurni da se ove izjave odnose na njih lično. Ovakvu iluziju je lako izvesti tako što se izabere jedan pokazatelj: datum rođenja, boja kose ili očiju, i tako dalje. Ljudi su polaskani pažnjom usmerenom na njihove ličnosti, naročito ako ta pažnja dolazi od „eksperata“ koji kreiraju horoskope i testove ličnosti.

Postoje i dodatni faktori koji utiču na uspeh horoskopa i drugih „predviđanja sudbine“. Prvo, astrolog treba da nagovesti da ima određene posebne sposobnosti – na primer, poznavanje tajne čitanja sudbine u porodici, ili je recimo imao direktan kontakt sa vračevima i šamanima koji su mu otkrili određene tajne.

 

Još jedan važan činilac uspešnog trika su detaljni podaci. Manje je verovatno da će ljudi poverovati astrologu koji će im ispričati sudbinu samo gledajući u njih, ali će ozbiljnijim smatrati reči izvedene na osnovu tačnog datuma, vremena i mesta rođenja. Ljudi imaju iluziju da preciznost podataka utiče na preciznost predviđanja.

Vremenom verovanje u ispravnost predviđanja  jača. Većina nejasnih izjava se zaboravi, ali one koje se „pokazuju tačnim“, dugo ostaju u sjećanju . Osim toga, „drevno proročanstvo“ zvuči mnogo impresivnije od nekog savremenog. Ovo je jasno pokazano uzbuđenjem oko kraja sveta 2012.godine, koje su, navodno, prorekle Maje. Zanimljivo je da se o ovom veoma starom proročanstvu počelo govoriti tek nakon 2000. godine, kada su drugi, ranije zakazani „krajevi sveta“, bili „otkazani“.

Bilo koja osoba koja bar ponekad pročita novine ili poneku knjigu zna da je samo u poslednjih sto godina, smrt čovečanstva bila predviđena desetine puta. Ako je suditi prema vidovnjacima, prorocima i „kontaktiranima“ sa druge planete ( a ima i onih koji se smatraju takvima ), svetska populacija je trebala odavno da nestane. Apokalipsa se očekivala šezdesetih, zatim devedesetih, a onda i dvehiljaditih. Kada se predviđanja ne ostvare, ljudi prebacuju pažnju na sledeći datum. Ali  šta nas čini zainteresovanim da razgovaramo o kraju sveta, pa čak i za strah povezan sa iščekivanjem istog? Psiholozi smatraju da je ova naizgled globalna tema smrti u svetu povezana sa razmišljanjima pojedinaca o sopstvenom životu.

Kada se očekivao kraj sveta u decembru 2012. godine, počele su da kruže šale kako sada, konačno, mogu bezbedno da uzimaju kredite i dižu hipoteke, jer neće morati da plate račune. Prema rečima stručnjaka, neki ljudi vole da se „drže“ nekog budućeg događaja koji ih oslobađa od odgovornosti za njihove sadašnje postupke.

Razgovori o kraju sveta imaju i komunikativnu funkciju. Ljudi vole da budu deo grupe sa kojom dele svoje brige, strahove i verovanja. U stvarnom životu nije tako jednostavno naći bliske ljude budući da odrasle osobe imaju previše razlika u mišljenju. Međutim, zabrinutost zbog mogućeg „kraja“ savršeno ujedinjuje grupe ljud,i bilo da je to grupa prijatelja, grupa radnih kolega, ili velika porodica, baš kao što bi to učinila i bilo koja druga pretnja.

Kada se proročanstvo ne ostvari, svako mora da odluči šta će raditi sa svojim životom, bez obzira da li je ekstrovertirana ili introvertirana ličnost i kako da provede naredne godine. S druge strane, ljudi mogu da posete astrologa ili pročitaju najavu sledećeg „kraja sveta“. Kažu da je sledeći „zakazan“ za 2021. godinu.

Ako, ipak, pratite horoskope, makar iz zabave, da ubijete vreme, ili da u moru negativnih vesti pročitate nešto što će vas oraspoložiti, posetite Moj horoskop.

Advertisement

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *