Veganski način ishrane: ZA i PROTIV

Vegetarijanski i veganski način ishrane postao je trend u svetu. Danas mnoge slavne ličnosti pribegavaju ishrani bez namirnica životinjskog porekla. I dok se jedni kunu u zdraviji i kvalitetniji život bez mesa, mlečnih proizvoda i drugih proizvoda životinjskog porekla ima i oni koji smatraju da takav režim ishrane škodi organizmu.

Stručnjaci tvrde da je veganski način ishrane dobar u lečenju mnogih bolesti. Pouzdano se zna da biljna ishrana pomaže regulaciji krvnog pritiska, smanjenju holesterola, smanjenju bolova u zglobovima i poboljšanju zdravlja srca. Zeleno lisnato povrće, semenke i orašasti plodovi, koji su osnova veganske ishrane, olakšavaju lečenje osteoartritisa.

Advertisement

Takođe, vegani preko voća i povrća u svoj organizam unose dosta vitamina C, što pomaže lakšem oporavljanju od povreda.

Ipak, izbegavajući meso i mlečne proizvode organizam ostaje uskraćen za veoma važan vitamin B12. Ovaj vitamin je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca koje prenose kiseonik do pluća, a ima ga u svim namirnicama životinjskog porekla.

Posledice nedostatka vitamina B12 su malaksalost, nezdravi gubitak kilaže, slabost, zatvor, a u krajnjem slučaju i depresija.

Izbacivanjem mesa iz upotrebe, smanjuje se i unos neophodnih proteina koji podstiču rast i razvoj ćelija. Proteini se u veganskoj ishrani zamjenjuju sojom, graškom, mahunarkama i tofuom. Štaviše, sojino mleko i tofu smatraju se najboljim izvorom biljnih proteina.

Ipak, nutricionisti ukazuju na činjenicu da su proizvodi od soje koji zamenjuju meso puni natrijuma i konzervansa.

Smanjenje unosa mesa dovodi i do nedostatka gvožđa, kalcijuma i kreatina u organizmu. Manjak gvožđa iz mesa može se nadomjestiti konzumiranjem mahunarki, grožđa, tamnozelenog lisnatog povrća i semenki suncokreta.

Nedostatak kalcijuma usled izbegavanja mleka i mlečnih proizvoda ima mnogo neželjenih efekata na organizam. Ipak, stručnjaci smatraju da kelj, soja, smokve i bademi mogu adekvatno da odgovore izazovu očuvanja zdravih kostiju, dok veći unos vitamina D kroz povrće pomaže absorpciji kalcijuma.

Advertisement

Manjak kreatina u organizmu negativno utiče na razvoj mišića i zdravo funkcionisanje mozga. Ljudsko telo samo proizvodi kreatin od aminokiselina prvenstveno u jetri i bubrezima, te ga koristi kao izvor energije u mišićima. To nije glavni sastojak hrane, ali u velikim količinama može se pronaći isključivo u crvenom mesu. Podatak da se kreatin ne može „izvući“ iz biljnih namirnica, jedan je od glavnih argumenata protivnika veganskog načina ishrane. Međutim, oni koji biljnu ishranu smatraju dobrom, ističu da je veoma mali procenat vegana kojima je manjak kreatina bitno uticao na zdravlje.

VIŠE  Ravnoteža kiselosti u tijelu i rak

Smanjena smrtnost

Sve više istraživanja pokazuje da vegetarijanci i vegani žive duže. Istina je da su vegani zdraviji jer jedu više povrća, manje je verovatno da su pušači, češće vježbaju i sl. Ipak, se ne može dovesti u direktnu vezu sa izbegavanjem namirnica životinjskog porekla.

Gubitak kilograma

Zagovornici veganskog načina ishrane ističu da je biljna ishrana dovodi i do smanjenja kilograma. Ako se čovek kloni namirnica s dodatkom šećera, rafiniranih ugljenih hidrata i masti, rezultat neće da izostane. Ipak, veganska dijeta je mač sa dvije oštrice, jer smanjujući unos mesa i mliječnih proizvoda organizam traži adekvatnu zamenu. Oni neiskusni u tome pribjegavaju pomfritu, grickalicama ili testenini, što pouzdano vodi nagomilavanju kilograma, bilo da ste vegan ili ne.

Kada se argumenti ZA i PROTIV veganskog načina ishrane stave na vagu – rezultat je izjednačen. Vegani imaju zdravije srce i krvne žile, unose više vitamina C što pomaže rastu i razvoju kostiju, te bržem zarastanju rana, prema nekim istraživanjima imaju manje problema s kilogramima i duže žive. S druge strane nedostatak vitamin B12, kreatina, manjak kalcijuma i omega 3 masnih kiselina u organizmu može dovesti do smanjenja ozbiljnih pshihofizičkih poremećaja.

Zaključak: Za koji god način ishrane da se odlučite najvažnije je da uspostavite ravnotežu. Preteran unos bilo koje namirnice biljnog ili životinjskog porijekla negativno utiče na zdrav i kvalitetan život.

Advertisement

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *