10 prehrambenih navika koje će vam promeniti život

Bigstock Choice

Photo by Qual Dieta

Naš način prehrane doveo je do pojave dve epidemije : gladi i gojaznosti. U proteklih 30 godina, osetili smo posledice globalnih promena, a one nisu nimalo ružičaste.

Skoro 1 milijarda ljudi je gladna – a još je veći broj gojaznih. Savremeni način život naterao nas je da razmišljamo više pripremi hrane koja je brza, i široko dostupna nego o namirnicama koje dobro utiču na naše zdravlje.

Advertisement

Kuvanje se pretvorio u podgrevanje. Natpisi na policama u hipermarketima odneli su pobedu nad svežinom. „Sniženo“, “ Jeftino “ i „Na akciji“ nadmašuje „zdravo“ i „organski proizvedeno“. Stvar je u tome što, loša hrana može da vas ubije kao i glad – potrebno je samo duže vremena. Ona nas uništava u formi gojaznosti, raka i bolesti srca.

Postoji rešenje za ovaj veoma složeni i dalekosežni problem: time što ćete napraviti male promene u svojoj ishrani, možete ne samo da poboljšate svoje zdravlje, nego i da postanete deo kolektivne snage potrebne da se ponovo stvori zdrav sistem ishrane.

1. Okupirajte svoju kuhinju!

Odlučujući koliko i koje vrste soli, šećera i masti, ćemo koristiti u pripremi voća, povrća, mesa, mlečnih proizvoda, i žitarica, ponovoćemo uspostaviti kontrolu nad svojim zdravljem i težinom. Kuhajte onoliko često koliko možete.

2. Kada već ne kupujete globalno, kupujte organsko

Globalni programi sertifikacije kao što su Fair Trade, Rainforest Alliance, i Marine Stewardship Council obezbeđuju održiv razvoj hrane. Oni takođe smanjuju uticaj intenzivnog hemijskog uzgoja hrane.

3. Koristite se savetima poznanika

Generacije koje dolaze, daleko su odgovornije prema okolini – koliko vegetarijanaca ste poznavali prije 20 godina? Deca poučavaju svoje roditelje koliko je ukusan vegetarijanski burger.

Sledeći put kada budete pripremali ručak za familiju ili večeru za prijatelje, poslužite im vegetarijanske hamburgere na lepinji od integralnog brašna zajedno sa punim tanjirom lokalno uzgojenog povrća.

Neka vide iz prve ruke da ishrana na način koja pozitivno utiče na prehrambene navike može da bude i ukusna – i zabavna.

4. Uzgojite sopstveno povrće

Sami možete uzgajati mrkvu, luk, beli luk i šargarepu, kukuruz šećerac, malo kupusa i kelja, zavisno od površine kojom raspolažete – a kladim se da svako od vas ima makar roditeljsku kuću ili vikendicu na selu ( u slučaju da stanujete u zgradi ).

Ohrabrite komšije i prijatelje da učine isto. Šanse su da ćete se osećati povezanije sa hranom koju unosite, a ono što ste sami uzgojili biće vam užitak i pojesti.

Advertisement

5. Uklonite skriveni kukuruz iz vaše ishrane

Nije u pitanju samo kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze – namirnice koje sadrže prerađevine kukuruza su dekstroza, biljni zaslađivači, kao i meso, mleko, kao i hranaz a stoku.

VIŠE  Zdrave namirnice koje poboljšavaju raspoloženje

Uklanjajući te proizvode iz svoje kuhinje možete podstaći proizvođače da pronađu zdravije alternative, a to je takođe odličan način da uklonite brzu hranu sa svog menija i oslobodite prostor u vašem novčaniku za prirodne, organski uzgojene namirnice .

6. Kupujte domaće

Meso, mleko, povrće, voće, žitarice i većina namirnica koje svakodnevno koristimo mogu biti proizvedeni i kod nas ( ili u susednim zemljama ).

Kupujući hranu od lokalnih proizvođača ne samo da štedimo resurse i utičemo na smanjenu emisiju ugljen-dioksida, nego i pomažemo uzgoj svežih namirnica, čuvamo novac i pomažemo otvaranje novih radnih mesta u svojoj blizini, podstičemo istinsku sigurnost hrane, jer osnovne potrepštine bivaju proizvedene bliže kući.

7. Procesirane namirnice birajte pametno

Što su namirnice dalje od svog prirodnog stanja, to su manje hranjive. Ne morate uvek birate sveže i neprerađene namirnice, ali tražiti lagano prerađenu hranu sa kratkom listom sastojaka ( i to onih koje znate da izgovorite ).

Pecivo treba da sadrži brašno, kvasac i so, a ne digliceride i kalcijum propionat.

8. Vodite računa o kvalitetu a ne o kvantitetu

Ako ponovo razmislimo kako izgleda tanjir pun zdrave hrane (na primer, komad mesa nije veći od dlana ), možemo si priuštiti kvalitetni vegetarijanski burger umesto jeftinog, industrijski proizvedenog mesa.

Danas, ne samo da se borimo sa gojaznošću, nego i sa odlaganjem otpada, delom i zbog toga što kupujemo na akcijama, a na taj način ne kupujemo ono što nam je potrebno nego ono čega možemo dobiti više za manje novaca, tako da, veliki deo toga završi u smeću. Mogli bismo i smanjiti težinu i uštediti novac jedući manje količine kvalitetnije hrane.

9. Ponovo razmislite o predrasudi da je zdrava hrana preskupa

U 2008, Amerikanci su potrošili više od 140 milijardi dolara na lečenje gojaznosti.

Zašto ne uložiti novac u dobru ishranu umesto na lekove? Mislite o namirnicama, kao o investicijama u svoje fizičko i mentalno zdravlje, i prilagodite svoj budžet zdravoj ishrani.

10. Zamenite brzu sporom hranom

Amerikanci troše 117 milijardi dolara godišnje na brzu hranu ( a ono što je u razvijenim zemljama sadašnjost, to je naša budućnost ) – novac koji bi inače mogli iskoristiti na stvari koje zaista mogu poboljšati zdravlje.

Otkriveno je da ishrana brzom hranom samo dva puta nedeljno povećava rizik za koronarnu bolest srca za neverovatnih 56 odsto.

Evo jednog od mogućih rešenja: idite u kuhinju i pripremite mnogo „spore hrane“ – prženog povrća, veliki lonac čilija , veliku porciju ovsene kaše sa suvim voćem – i uradite to jednom nedeljno. Na taj način, uvek ćete imati frižider pun zdravih namirnica onda kada vas raspored iskušava da se okrenete „brzoj hrani“.

Advertisement

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *